Gost tri­bi­ne „Svo­bo­di­ja­da” Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re prek­si­noć je u pro­sto­ri­ja­ma Dru­štva cr­no­gor­sko - ru­skog pri­ja­telj­stva „Sve­ti Ge­or­gi­je” u Nik­ši­ću bio otac Goj­ko Pe­ro­vić, rek­tor ce­tinj­ske Bo­go­slo­vi­je „Sve­ti Pe­tar Ce­tinj­ski”. Pe­ro­vi­će­vo pre­da­va­nje „Sv. Ći­ri­lo i Me­to­di­je – pro­svje­ti­te­lji cr­kve i na­ro­da” odr­ža­no je u sklo­pu ma­ni­fe­sta­ci­je „Da­ni slo­ven­ske pi­sme­no­sti”.
Be­sje­de­ći na ovu te­mu otac Goj­ko Pe­ro­vić je is­ta­kao da su Sve­ti Ki­ri­lo i Me­to­di­je dje­lo­va­li u 9. vi­je­ku, i da su po­sla­ti od vi­zan­tij­skog ca­ra i pa­tri­jar­ha ca­ri­grad­skog u Mo­rav­sku kne­že­vi­nu kod kne­za Ras­ti­sla­va. Mo­rav­ski knez tra­žio je od vi­zan­tij­skog ca­ra da mu po­ša­lje pi­sme­ne lju­de ko­ji će po­ku­ša­ti da Je­van­đe­lje, Hri­sto­vu na­u­ku ko­ja se već de­vet vje­ko­va pro­po­vi­je­da­la na tri je­zi­ka – je­vrej­skom, grč­kom i la­tin­skom, uči­ni do­stup­nom i Slo­ve­ni­ma. Da hri­šćan­ski na­uk pro­po­vi­je­da­ju, či­ta­ju i pro­go­vo­re na slo­ven­skom je­zi­ku i pi­smu.
- Ki­ri­lo i Me­to­di­je me­đu Slo­ve­ne do­ni­je­li su Hri­sto­vo Je­van­đe­lje na na­rod­nom je­zi­ku. To se de­si­lo 863. go­di­ne. Po­sto­ji u ne­koj fi­lo­zo­fi­ji isto­ri­je i u ne­kom sa­gle­da­va­nju isto­ri­je mi­si­je Hri­sto­vog Je­van­đe­lja mi­sao ko­ja ni­je neo­sno­va­na, a to je da je sva­kom na­ro­du Bog dao po­ne­što da u ne­če­mu na ovom ze­mlji­nom ša­ru slu­že Bo­gu, ka­zao je otac Goj­ko Pe­ro­vić.
On je na­gla­sio da su Gr­ci uspje­li da do­ka­žu da je Hri­sto­vo Je­van­đe­lje isti­ni­ti­je i du­blje od sva­ke pret­hod­ne ljud­ske fi­lo­zo­fi­je.
- Da­kle, svih se­dam Va­se­ljen­skih sa­bo­ra i onaj osmi, na ko­me su od­bra­nje­ne iko­ne u spo­men na ko­ji pro­sla­vlja­mo Ne­dje­lju pra­vo­sla­vlja, de­si­li su se na te­ri­to­ri­ji Vi­zan­ti­je, me­đu Gr­ci­ma. Uglav­nom su Gr­ci i grč­ki obra­zo­va­ni te­o­lo­zi ras­pra­vlja­li, do­no­si­li i for­mu­li­sa­li ono što da­nas zo­ve­mo osno­va­ma pra­vo­slav­ne dog­ma­ti­ke. Da­kle, Ata­na­si­je Ve­li­ki, Jo­van Zla­to­u­sti, Jo­van Da­ma­skin i Sv. Mak­sim Is­po­vjed­nik, kao i osta­li te­o­lo­zi Pra­vo­slav­ne cr­kve su bi­li fi­lo­zof­ski pot­ko­va­ni i obra­zo­va­ni. Oni su for­mu­li­sa­li osnov­ne dog­ma­te pra­vo­slav­ne vje­re. Od pr­vog do sed­mog Va­se­ljen­skog sa­bo­ra ras­pra­vlje­na su sva va­žna pi­ta­nja dog­ma­ti­ke, a u tim ras­pra­va­ma ni­je­su uče­stvo­va­li Slo­ve­ni, jer ni­je­su bi­li ni kr­šte­ni. Bog je to sve mu­dro ure­dio, da se sve pr­vo pr­o­di­sku­tu­je kod lju­di ko­ji umi­ju da ras­pra­vlja­ju o to­me. Osam vje­ko­va Gr­ci su ras­pra­vlja­li o dog­ma­ti­ci - na­vo­di Pe­ro­vić. Kad su Gr­ci sve do­bro ras­pra­vi­li, da su iko­ne tvo­re­vi­na kroz ko­ju dje­lu­ju ne­stvo­re­ne bo­žan­ske ener­gi­je, dog­ma­ti­ka je utvr­đe­na, do­da­je Pe­ro­vić.
- On­da je Bog ure­dio da Ki­ri­lo i Me­to­di­je pro­svje­ću­ju Slo­ve­ne. Do po­čet­ka 9. vi­je­ka je­dva da smo bi­li pi­sme­ni. Ta­da su pre­pi­sa­ne pr­ve slo­ven­ske knji­ge. Oni su na­pra­vi­li slo­ven­sku azbu­ku, a Slo­ve­ni shva­ti­li da Vi­zan­ti­ja ni­je pro­tiv­nik, već ne­ko ko ho­će da ih na­hra­ni du­hov­nom hra­nom. Kr­šta­va­nje Sr­ba ili ju­žnih Slo­ve­na na ovim pro­sto­ri­ma po­če­lo je kra­jem 6. i po­čet­kom 7. vi­je­ka, ka­da su na­se­li­li ove pro­sto­pre. U vri­je­me ca­ra Ira­kli­ja, vr­še se pr­vi po­ku­ša­ji kr­šta­va­nja, ali oni ni­je­su uro­di­li plo­dom, jer su slo­ven­ski kne­že­vi do­ži­vlja­va­li da ta mi­si­ja do­la­zi kao eks­po­zi­tu­ra grč­ke ve­li­ke vi­zan­tij­ske ca­re­vi­ne, ko­ja ho­će po­li­tič­ki da ih po­ko­ri. Sva­ka du­ša u do­di­ru sa Hri­sto­vim Je­van­đe­ljem mo­ra osje­ti­ti da se tu ra­di o ne­če­mu ve­li­kom, o raz­mi­šlja­nju. Hri­stos se ro­di! Hri­stos vas­kre­se! Maj­ka Bož­ja! Ne­ma to­ga do či­je du­še te krup­ne ri­je­či ne mo­gu do­ći. Ipak, ka­da se one iz­go­va­ra­ju na dru­gom je­zi­ku, te­ško da je to bi­lo pri­hva­tlji­vo. Su­šti­na je bi­la da su oni pre­po­zna­li da tre­ba da se obra­te na slo­ven­skom je­zi­ku i da se po­ja­ve pr­vi sve­šte­ni­ci ko­ji će slu­ži­ti na slo­ven­skom je­zi­ku naj­pri­je na gla­go­lji­ci, a po­tom i na ći­ri­li­ci, ka­zao je Pe­ro­vić.
Uvod­no slo­vo odr­žao je prof. dr Mi­o­drag Či­zmo­vić, dok su u pro­gra­mu uče­stvo­va­li i je­ro­mo­nah Ro­man i ostro­ški po­jac Mla­den, i po­jac Lu­ka Cic­mil.
L.N.